Ultralaki avion je kategorija vazduhoplova, koju karakterišu: mala geometrija, mala masa, mala instalirana snaga pogona, male brzine leta, jednostavna tehnička rešenja, mala cena, jednostavno rukovanje i šira dostupnost većem broju ljudi.

U periodu, kasnih 1970. i početkom 1980. godine, veći broj ljudi je bio finansijski sposoban da se posveti ovoj tehnologiji. Tehnologija materijala, poznavanje aerodinamike, konstrukcije i svih ostalih vazduhoplovnih znanja su napredovala i prihvaćena od šireg kruga ljudi, tako da postoje neophodni uslovi za gradnju ovih letelica. U ovoj oblasti vazduhoplovstva je prisutna samostalna gradnja i letenje. Jedina prepreka su zakonska regulativa i vazduhoplovni propisi, koji nisu precizno i jedinstveno definisali ovu oblast.​​​​​​​

Planiranje leta upotrebom Garmin uređaja. Na slici se vidi i posebno dizajnirana prišivka Udruženja Plućna Hipertenzija Srbija

Ova velika grupacija, veoma različitih letelica, uvrštava se u kategoriju Ultralakih aviona i ako su granice njihove mase i brzina leta neujednačene, u različitim državama.

Ultralaki avioni, kao specifična kategorija letelica, su veoma heterogeni. Granice međusobnih razlika su razmaknute, od profesionalnih privrednih aviona do amaterskih za zabavu i za hobi. Saglasno tome su različite koncepcije, konstrukcije, primenjene tehnologije i rešenja. Posebno, kod ovih letelica dolazi do izražaja mašta u mogućnostima izbora konfiguracija i koncepcija, od klasičnih avionskih, leteći-bicikl, s potisnom i kanalisanom elisom, kopija detalja crteža Leonarda Davinčija, do detalja iz mitskih crteža i principa leta ptica. Principi optimizacije i izbora materijala u konstrukciji strukture su preneti iz vazduhoplovnih iskustava i znanja. Kod ultralakih aviona su relativno male brzine leta, male mase, posledično i ukupna opterećenja su mala, te su prisutni principi upotrebe lakih konstrukcija strukture. Pored struktura od legura aluminijuma i kompozita, najčešća je upotreba mešovitih konstrukcija od nosećih cevi i razvučenog platna. Cevi su od kompozita ili od dural-aluminijuma. Sve se više insistira na potpunoj vazduhoplovnoj proceduri i u razvoju ultralakih aviona, prema kojima su obavezna statička i dinamička ispitivanja strukture, kao uslov za dobijanje upotrebne dozvole.

​​​​​​​​​​​​​​

Kreiranje plana leta na Garmin D2 Charlie pilotskom satu

Pogon je najčešće s klipnim motorom i elisom, čija  gradnja je obično iza kabine (potisni princip) ili iznad krila, kod visokokrilaca. Na ovaj način pilot dobija potpunu (panoramsku) preglednost ispred letelice. Kod nekih rešenja, s padobranskim krilom, pilot nosi motor na leđima, kao ranac. Najviše se koriste motori s unutrašnjim sagorevanjem, a u poslednje vreme su dosta prisutni i elektro motori s baterijama ili sa solarnom energijom. Motori s unutrašnjim sagorevanjem imaju snagu, približnog nivoa malih i srednjih automobila, potrošnju po kilometru pređenog puta imaju sličnu. Prelazak na elektro-motore su podstakli motivi cene, ekologije i jednostavnosti. Obezbeđenje električne energije iz solarne, za pogon aviona u širem smislu, već duže vreme se ispituje i istražuju za rešenja ozbiljnijih serijskih aplikacija. U okviru svoga istraživačkog programa, NASA je izgradila poznati prototip aviona sa solarnom energijom, avion Helios.