Ponekad ljudi oko tebe neće razumeti tvoj put. I to je u redu. Ne moraju. Nije za njih.

Zdravo, svima!

Ovaj post je posvećen jednom putovanju. Ne pišem o svom ili nekom dragom, već o jednom neobičnom a ipak korisnom putovanju. Pišem o putovanju jedne torbe.

Naime, pre petnaestak dana, kada sam krenuo iz Čikaga za Beograd, torba koju sam uredno čekirao na aerodromu O'Hare u American Airlines, u kompaniji sa kojom sam imao let ka Filadelfiji i zatim prema Budimpešti nije imala tako prijatno putovanje. Mnogi putnici pri putovanju imaju strah da li će njihove stvari uredno stići na planiranu destinaciju. Međutim, ovaj let o kom pišem je malo specifičniji i može pomoći pri sličnim situacijama.

Šta se zapravo dešavalo?

Neposredno pri ulasku u avion u Čikagu, kontrola letenja je pomerila planirani let za pola sata kasnije zbog lošeg vremena u Filadelfiji. Nakon tih pola sata, let je pomeran više puta po pola sata i u nekom trenutku osoblje American Airlines-a su sve one putnike koji su u tom pomeranju gubili let konekcije prema željenoj destinaciji, zbog kašnjnja putnici su preusmeravani ka drugim kompanijama ili na druge AA letove. Među tim putnicima sam bio i ja i dodeljen mi je novi let, Čikago - London, London - Budimpešta. Ali... torba je bila na letu za Filadelfiju.

U trenutku kada sam ulazio u avion za London dobio sam informaciju od osoblja da ću trebati da sačekam torbu u Budimpešti jer će je poslati narednim letom (planirani let iz Filadelfije je propušten i sledeći je tek sledeće popodne) i već tada sam planiro da zamolim turističku agenciju koja prevozi putnike iz Beograda do Budimpešte i obrnuto da preuzmu torbu narednog dana u moje ime.

Aviokompanije imaju praksu da svu odgovornost za let prebacuju za poslednju u nizu ukoliko više kompanija se menja do željene destinacije. U ovom slučaju iz Londona sam leteo British Airways-om i odgovornost da torba stigne do Budimpešte se prebacuje upravu na britansku kompaniju. Znajući ovo počela je da mi se uvlači sumnja kako i šta i sa nestrpljenjem sam čekao sletanje u prestonicu Mađarske da rešimo problem torbe.

Po sletanju na prelepi a ne tako veliki aerodrom u Budimpešti osoblje British Airways-a je napravilo zahtev za preuzimanje torbe od American Airlines sa aerodroma u Filadelfiji i sve je na prvi pogled delovalo tako jednostavno. Međutim...

Naredni dan je prošao i torba nije poslata. Sačekao sam veče, očekujući sledeći let American-a ka Mađarskoj, ali ništa... torba ni tada nije poslata. Prošlo je par dana i usledila su iscrpljujuća čekanja da neko odgovori na poziv Call Centra American Airlines-a. Iz British-a sa aerodroma u Budimpešti nisu imali nikakve informacije, a torba i dalje je čekala transfer iz Filadelfije.

Prošlo je šest dana kada je konačno American odobrio slanje torbe.

Kompanije, kao u ovom slučaju, kada treba da pošalju torbu u neku drugu zemlju a da pri tome nemaju odgovornost za torbu imaju jako stroga pravila koja je potrebno da se ispoštuju pre samog transfera torbe i za to je potrebno vreme. Putniku je najbitnije da ima svoje stvari pored sebe, dok kompanije imaju pravnu obavezu da ispoštuju zakon o saobraćaju, pravima putnika i dr., a kašnjenje u isporuci torbe se na kraju isplaćuje putniku. S obzirom da je American preuzeo deo putnika od evropske kompanije Finnair sva odgovornost je prepisana upravo njima.

Znajući sve gore napisano, nije li lepo biti deo ovako dinamičnog sistema vazdušnog saobraćaja? Posebno je zanimljiva činjenica da sada razgovaram sa osobljem Finnair-a za ispaltu a da pri tome nisam imao ni jednu priliku da se susretnem sa istima.

Možda informacije koje ste dobili vam ništa ne znače, ali ne škode...

Fly Safe!

Dragan A. Lazić