Ne idi utabanim putem. Umesto toga kreni tamo gde puta nema i ostavi trag.

​​​​​​​Dr Vladimir Grujić, pukovnik u penziji

Verovatno ste se često pitali šta je istina i koliko je ona sama istinita? Ja, jesam, nebrojano puta. Verovatno ste i vi došli do nekog zaključka da je istina najkonfuznija reč u našim životima. Toliko često korišćena, objašnjavana, upotrebljavana da uveri jedne a razuveri druge, uvijana u mnoštvo skoro neprozirnih folija kroz koje se slika lomi i deformiše tako da stotine očiju koje gledaju istu stvar ne vide ni traga od njene biti. Na taj način nastaju razlike u stavovima o suštini posmatrane stvari, dakle o njenoj nepromenjivoj istini.

Kada želim da počnem priču o Drugom svetskom ratu, uvek se dotaknem i Istine i onoga šta je istina zapravo. Kao što rekoh, od razlika u stavovima nismo ni stigli da sagledamo ono pravo - Istinu. I verujem da će još dosta vode Drinom proteći dok se istine o Drugom svetskom ratu ne sagledaju na jedan, neću reći pravi, ali ću reći približno verodostaojan način.

Leteći čuvenu Cessna-u Caravan imam prliku da se upoznam sa ljudima koji su otkrivali svoje boje neba na mestima koja mame uzdahe onih koji sa zemlje posmatraju a o slikama iz vazduha malo je i hiljadu reči. Konkurentna kompanija Tropic Air-a iz Belizea je Maya Island Air i upravo jedna njihova Cessna Caravan će me odvući na jedno prelepo putovanje kroz nacionalnu istoriju naše zemlje.

Ako otvorite knjige iz istorije možete pronaći sledeće:

Pred okončanje nemačke i italijanske invazije i okupacije Jugoslavije nemali broj pilota VVKJ uspeo je da sa svojim letelicama prebaci u Grčku, u kojoj je britanski ekspedicioni korpus još uvek pružao otpor zajedničkom neprijatelju, a potom preko Krita dospevaju u Kairo, Egipat. Početkom avgusta 1941. godine u Kairu se nalazilo oko 130 pilota, koji se ubrzo stavljaju na raspolaganje pustinjskom britanskom vojnom vazduhoplovstvu (RAF- DAF Desert Air Force). U junu je od devet evakuisanih letelica – hidroplana (8 Dornije Do 22 KJ + 1 Rogožarski SIM-XIV-H) oformljen 2. jugoslovenski skvadron (nezvaničnog naziva - Abukirska eskadrila) priključen 230. skvadronu RAF-a, koja je izvršavala izviđačke i anti-podmorničke zadatke tokom 1941. i 1942. godine, dok su bombarderi pridodati drugim jedinicama. Za manje od godinu dana, iz baze u Abukiru 2. hidro eskadrila izvršila je 737 borbenih zadataka pod komandom poručnika bojnog broda I klase Vladete Petrovića. Istovremeno sa invazijom na Jugoslaviju i Grčku, nemačka komanda je u Severnu Afriku poslala kao pojačanje Italijanima Afrički korpus pod komandom maršala Ervina Romela. Romel je za svega 15 dana povratio teritorije koji su Italijani izgubili. Prešao je egipatsku granicu, ali mu je u pozadini ostao utvrđen grad Tobruk, čiji branioci su izdržali opsadu sve do 10. decembra kada se situacija na pustinjskom ratištu promenila nakon uspešne britanske ofanzive vođene od 18. novembra 1941. do 12. januara 1942. godine. Međutim, Romel pokreće novu ofanzivu od 21. januara do 7. februara u kojoj nanosi težak poraz Englezima. U sledećoj ofanzivi poznatoj kao „Drugi Romelov skok“ vođenoj od 26. maja do 3. jula 1942. napredovao je čak 500 km, stigavši na svega stotinak kilometara od Aleksandrije. Umesto Tobruka novi simbol otpora postaće El Alamein, koji Romel nije mogao da zaobiđe jer se severno od tog mesta nalazilo Sredozemno more, a južno presušen zaliv sa živim peskom i blatom. Romel ipak pokreće svoje trupe 31. avgusta, koje su uspešno napredovale preko minskih polja sve do 6. septembra. Prvi veliki poraz doživeo je upravo kod El Alamein u bici vođenoj od 23. oktobra do 4. novembra. Četiri dana kasnije, 8. novembra, u francuskoj severnoj Africi, dolazi do invazije američkih snaga. Udružene američke i engleske snage počele su uspešnu ofanzivu na Romela, koji je odolevao njihovim napadima punih 6 meseci. Nemačka i italijanska vojska konačno su proterane iz Afrike 13. maja 1943. U pustinjama Libije i Egipta u drugoj polovini 1942. i u prvoj polovini 1943. godine stvoren je po značaju i broju angažovanih armija, drugi front. Napad na SSSR odložen je za 22.6. 1941. godine. Tokom 1942. godine glavnina nemačkih snaga, od preko 200 divizija, nalazila se na teritoriji SSSR. Na severnom delu Istočnog fronta, na liniji Moskva – Lenjingrad, Nemci su od zime 1941/42 prešli u odbranu, ali su u južnom delu fronta nadirali prema Kavkazu i Staljingradu. Nakon 200 dana žestokih borbi, Sovjetske armije su 2. februara 1943. godine u Staljingradskoj bici u potpunosti uništile 6. nemačku armiju posle čega dolazi do ključnog preokreta u ratu.

Piloti nakon obuke prelaze u jedinice za podršku ADU (Air Delivery Unit), koje su u vazdušnim konvojima preletale avione sa zapada Afrike prema Egiptu, Dalekom istoku i SSSR. U početku, vrše preobuku u pilotskim školama i kursevima na britanskim lovcima Hoker Hariken. Tu su piloti imali priliku da se sretnu s lovačkim avionima „spitfajer”. Pilot narednik Aleksandar Cenić koji je posle kratkog zadržavanja u ADU prešao u 73. skvadron, gde je leteo na Spitfajeru i time postao prvi srpski i jugoslovenski pilot u borbenim letovima na ovom moćnom lovačkom avionu. Kasnije, početkom 1944. godine, upravo je pilot Cenić, nakon odiseje i brojnih vazdušnih borbi od pustinja Severne Afrike preko ostrva u Sredozemnom moru i južne Italije, prvi učestvovao u borbenim letovima u okupiranoj otadžbini. Pojava ovih aviona sa karakterističnom grmljavinom motora iznad Jugoslavije označiće skori dolazak dugoočekivane slobode. U svojoj otadžbini će i poginuti tokom borbenog zadataka kao komandir 351 skvadrona RAF-a, odnosno komandir Druge eskadrile NOVJ, na samom kraju rata. Piloti su nakon dva-tri letačka zadatka u ADU bili raspoređeni u 71. operativno-trenažnu jedinicu, gde su uvežbavali taktiku i gađanje na avionu kojim će leteti na borbene zadatke. U julu 1943. godine veća grupa pilota raspoređena je u 123. skvadron koji je bio smešten na poluostrvu Kirenaika u Libiji. Ovaj skvadron je bio opremljen sa Harikenima i sa po nekim Spitfajerom. Jedinica je izvršavala patrolne zadatke iznad Sredozemlja, a zbog zaštite vodenih puteva između Egipta i južne Italije.

Krajem leta 1943. godine u 94. skvadronu RAF-a formiran je poseban „B” flajt, popunjen samo jugoslovenskim pilotima. Ovaj skvadron se nalazio u sastavu 212. grupe iz baza oko Tobruka, u Libiji, na zadacima zaštite brodova u ovom delu Sredozemlja. Jedinica je bila opremljena isključivo zastarelim defanzivnim lovačkim avionima Hoker Harikenima MK II c. U vazdušnom napadu sa Harikenima 11. novembra 1943. godine na ostrvo Krit, koje su Nemci pretvorili u tvrđavu, u niskom letu na zadatku mitraljiranja luke i vojnog aerodroma poginuli su Radomir D. Matejić, Igor E. Beran i jedan Britanac. Konačno, početkom 1944. godine, 94. skvadron će se opremiti sa Spitfajerima. U martu skvadron je brojao šest Spitfajera MK IX i deset MK V c. Nakon prijema novih aviona isplanirana je operacija „Cepelin”, vazdušni napad na Krit. Lovački avioni Spitfajeri MK IX iz 94. skvadrona pružali su zaštitu južnoafričkim i britanskim bombarderima tokom uzastopnih napada na luke i aerodrome, a nemački Meseršmiti Bf 109G nisu imali šanse da izmame i jednu pobedu u sukobima sa Spitfajerima. Uoči operacije „Cepelin” piloti kapetan Života Bošković i poručnik Ratomir Manojlović zbog svojih sposobnosti izabrani su za poseban zadatak. U 94. skvadron su stigla dva specijalno prerađena Spitfajera MK IX kako bi dosegli visokoleteće izviđače Junkers JU 86 koji su dostizali neverovatne visine za to doba i sa kojih su imali pregled celog područja Sredozemlja kao na dlanu. Na ovim avionima je skinuto naoružanje (osim dva mitraljeza), oklop, radio, čak i boja i oznake, kako bi dostigli visinu od 13.000 m, a piloti Bošković i Manojlović prošli su posebnu obuku i ispite. ...

Posle rata, Bošković se iz tmurne Evrope vratio u veličanstvenu i divlju Afriku, gde je u Keniji izvan civilizacije našao svoj zaslužen mir čuvajući sećanje na svoje pale ratne saborce, a tu je i osnovao malu čarter avio-kompaniju, koja i danas postoji. 

Ako pogledate na vašem internet pretraživaču, potražite ime Zivota Boskovic Bosky, naćićete jednu veličanstvenu ličnost koja je obeležila vazduhoplovstvo prvo Kraljevine Jugoslavije jer je svoje prve letačke dane započeo davne 1936. godine i kao pilot Vojnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije učestvovao u prebacivanju kraljevske porodice u Grčku s početkom rata i kasnije se pridružio RAF-u kao što sam pisao. Svi ratni uspesi su samo bili motiv više da Bosky postane jedan od najčuvenijih pilota Kenije nakon rata. Sa svojom Cessna 182 osnovao je kompaniju Z. Boskovic Air Charters koja je danas jedna od najpoznatijih u kenijskom safariju. I upravo jedna od Cessna-i Caravan iz Maya Island Air-a iz Belizea je prodata i pridodata floti Boskoviceve kompanije. Na društvenim mrežama se mogu pronaći fotografije gde kompanija vrši transport ljudi i robe, a naročito su poznati po transportu životinja. Jedna od zanimljivih akcija bio je trasnport mladog slona kom je hitno bio potreban medicinski tretman.

Nadam se da sam ovim putem probudi vašu znatiželju za novim istraživanjem naše nacionalne istorije. Kao što se može videti, Tadija Sondermajer i ostali piloti iz, prvo Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) su omogućili da se glas o veštini pilotiranja i hrabrosti u vazduhu srpskog pilota pročuje širom sveta, kao što to činimo i danas!

Fly Safe!

Dragan A. Lazić