Mnogi su slabi u rukama. Olako ispuštaju dobre ljude.

Mentor uspeha

Prema jevanđelju, Isusa Hrista u reci Jordan krstio je Jovan Krstitelj. Njegovo telo, pošto mu je car Irod odsekao glavu, sahranjeno je u samarićanskom gradu Sevastiju. Predosećajući da će Rimljani da spale Jovanovo telo, Sveti Luka tražio je od Sevastijaca dozvolu da ga ponese, ali oni nisu hteli da se odvoje od svetinje. Dali su mu samo desnu ruku...

Sve do sredine petnaestog veka, ruka Jovana  Krstitelja čuvana je u Carigradu, a onda je pred Turcima sklonjena na Maltu. Kad je Napoleon zauzeo ovo ostrvo, mošti poštovanog sveca i jevanđeliste predate su 1798. godine ruskom caru, a posle Oktobarske revolucije 1917. godine ruku je majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja sa sobom ponela u London. U znak zahvalnosti što je pružio utočište hiljadama Rusa izbeglim pred Lenjinom, carica majka je ruku Jovana Krstitelja, jednu od najvećih svetinja u hrišćanskom svetu, poklonila kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću.

Ruku je u Beograd doneo njen štićenik Timuras Bagration, kome je Aleksandar odmah ponudio visok čin u jugoslovenskoj vojsci. Međutim, ovaj Rus je odbio takav gest pažnje. Tražio je da prvo prvo završi Vojnu akademiju, a tek posle je prihvatio mesto oficira u kraljevoj gardi.

Ruka Jovana Krstitelja čuvana je u dvorskoj riznici, odakle je o velikim praznicima iznošena u kraljevsku kapelu.

Zajedno sa ostalim dragocenostima, pred Nemcima je 1941. godine prebačena u manastir Ostrog, ali je iz neobjašnjivih razloga kralj Petar nije poneo i dalje.

„Kad je mama (jugoslovenska kraljica majka Marija) čula da kovčeg u kome je bila relikvija nije ponet, bila je vrlo tužna i zabrinuta. Plašila se da zbog izgubljene ruke na našu porodicu ne padne teško prokletstvo“, ostalo je zapisano sećanje mlađeg Petrovog brata Tomislava na izbegličke dane u Londonu.

Lutanje ove relikvije nastavljeno je i posle rata. Pričalo se da je ruku zaplenio Gering i da ju je darovao Hitleru, a ovaj njome nagradio svog čuvenog komandosa Ota Skorcenija. Princ Tomislav kaže da su mu u Španiji, znajući njenu predistoriju, nudili da ruku Jovana Krstitelja otkupi za milion funti.

„Možda je i bolje što je bilo tako jer da sam imao taj novac, dao bih ga za tu relikviju i očito omogućio falsifikatorima da dođu do velike zarade“, ispričao je kasnije.

Ruka je, međutim, bila u Ostrogu, sve dok jedan od ostroških monaha nije rekao Udbi kakvo se blago nalazi u manastiru, pa je 1951. godine odneto. Tek 1968. godine policajac koji je u tome učestvovao rekao je igumanu Ostroga da je ruka pohranjena u muzeju na Cetinju. Borba Mitropolije crnogorsko-primorske da svetinja bude vraćena trajala je do 1993. godine. Ruka Jovana Krstitelja sada je u posedu mitropolije.

Verni čitaoci će se sigurno pitati zašto je ovaj deo istorije važan za nas vazduhoplovce? Važan je, ako se vratimo na deo sa ponetim stvarima pri odlasku Kraljevske porodice iz Kraljevine Jugoslavije pred početak Drugog svetskog rata. A taj zanimljivi deo ostavljamo za sledeći tekst na našem blogu. Do tada,

Fly Safe!

Dragan A. Lazić